Preuzeto: blic.rs

Najnoviji podaci o porastu procenta dece sa dijagnozom autizma koji stižu iz američkog CDC (Centar za kontrolu bolesti) su alarmantni, te je među decom rođenom 2010. taj broj jedan u 44, dok je za onu rođenu 2008. on iznosio jedan u 54.

Trend rasta koji se da videti ukazuje da se moramo posvetiti nalaženju što boljih rešenja, pre svega kroz istraživanja, nauku i medicinu. U Srbiji nemamo još uvek registar osoba sa dijagnozom autizma, te tačne brojke nisu poznate. U praksi, lekari i prosvetari primećuju veliki porast, a i svako ponaosob u svom okruženju.

Velika konferencija o autizmu u Beogradu

Udruženje Naukatizam su formirali roditelji dece sa dijagnozom autizma iz regiona – Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Mnogi od članova udruženja su, sticajem okolnosti, imali priliku da vode decu kod najeminentnijih stručnjaka, ili učestvuju u studijama renomiranih univerzitetskih centara. Da bi omogućili bolje sutra za decu iz regiona sa sličnim problemima, uložili su napor i organizovali konferenciju SEECA, koja će se od 2. do 4. juna odvijati u Beogradu.

Konferencija koju je podržao i “Blic” je prilika da lekari iz regiona čuju od eminentnih stručnjaka iz Amerike, Poljske, Italije, Francuske, Rusije, Ukrajine, kao i zemalja iz regiona, o najnovijim saznanjima koja mogu pomoći deci sa dijagnozom autizma. O svemu tome pričali smo sa Tatjanom Peškir, predstavnikom udruženja „Naukatizam“ za Srbiju.

Možete li nam reći par reči o vašem udruženju, šta je u stvari “Naukatizam”?

– Ime našeg udruženja je nastalo spajanjem reči nauka i autizam. Jednostavno, želeli smo da našim radom pomognemo da što više znanja o autizmu, iz svih krajeva sveta, stigne ovde kod nas. U pitanju je mreža udruženja, pored Srbije imamo predstavnike u Hrvatskoj i Bosni, a usko sarađujemo i sa udruženjem Spektrum, koje je aktivno u Severnoj Makedoniji i Sloveniji. Nemamo prostorije, ne primamo plate, jednostavno smo roditelji koji žele da doprinesu boljoj budućnosti dece sa dijagnozom autizma na ovim prostorima, i činimo to kroz rad i stvaranje novih mogućnosti za tu decu u regionu.

Znamo da već godinu dana naporno radite na organizaciji ovog događaja. Da li ste zadovoljni reakcijom okruženja u regionu – odzivom sponzora, prijavama lekara, reakcijama roditelja?

– Prijave za konferenciju smo otvorili pre nekoliko meseci, i zatvorili pre par dana. Zaista smo prezadovoljni odzivom, očigledno je da su lekari i terapeuti širom regiona prepoznali uloženi trud, i odazvali se u daleko većem broju nego što smo očekivali. Morali smo čak i da menjamo salu za veću, jer imamo oko 350 prijavljenih učesnika koji će doći uživo da prate konferenciju. Onlajn će predavanja i diskusije pratiti preko 600 učesnika, iz regiona ali i šire, i za taj način učešća je još moguće prijaviti se. Uspeli smo da pomoću naših brojnih i divnih sponzora učinimo ovaj događaj besplatnim za sve učesnike iz regiona, da pomognemo da što više dece sutra ima koristi od predavača koji će doći i znanja koja će preneti našim stručnjacima, i ponosni smo na to. Pošto smo roditelji koji i sami imaju decu sa posebnim potrebama, bilo je naporno izdvojiti vreme da se sve to organizujemo, ali je želja bila velika, i rezultati nisu izostali.

O čemu će biti reči na konferenciji, i koje vrste stručnjaka će učesnici moći da čuju?

– Želeli smo da predstavimo pre svega rešenja koja su se pokazala kao bezbedna i efikasna, i koja se mogu primeniti sada i ovde. Zato smo pozvali upravo one naučnike koji su radili istraživanja ili su u praksi primenjivali terapije koje se već koriste za druge bolesti, i koje su dale dobar efekat kod dece sa dijagnozom autizma. U pitanju su neurolozi, psihijatri, imunolozi, gastroenterolozi… Biološka podloga autizma je, kako smo dosad kroz nauku saznali, dosta različita od deteta do deteta, i rešenja su isto tako različita. Ovaj problem zaista zahteva interdisciplinarnost, i to je nešto čega svet polako postaje svestan.

Da li struka u regionu mnogo zaostaje za svetom kad su u pitanju rešenja za decu sa dijagnozom autizma?

– Ne, pre bih rekla da svet zaostaje za potrebama te dece. Znanje je razbacano po svetu, zahteva usku saradnju stručnjaka iz mnogih oblasti, kakvu ne viđamo uobičajeno u medicini. Jaz između naučnih saznanja i njihove primene u kliničkoj praksi, koji je primetan u svim oblastima medicine, posebno je značajan kod autizma zbog tog velikog porasta slučajeva. To je upravo odlična prilika za naš region – ako budemo prednjačili u saradnji, u učenju, možemo biti među prvima. I sada je situacija vrlo dobra, i Srbija zaista nema čega da se stidi, naprotiv. Po prijavama na našu konferenciju se može videti da vlada veliko interesovanje za temu, i nadamo se da će stečena znanja biti pretočena u neke konkretne koristi za decu u praksi.

Govorite o porastu stope autizma među decom, šta stručnjaci vide kao uzrok za ovo?

– Životno okruženje dece se znatno promenilo u zadnjih 100 godina, i sve te promene zajedno su dale rezultat. Nemoguće je raspetljati, recimo, da li veći uticaj ima zagađenje vode, promena kvaliteta hrane, ili količina hemijskog zagađenja kojem je svaki čovek izložen svaki dan, jednostavno kroz upotrebu svakodnevnih predmeta. Nedavno je ustanovljeno da je mikroplastika sveprisutna u krvi ljudi u Evropi. Upravo zato što je tog duha nemoguće vratiti u bocu, naše udruženje se fokusiralo na rešenja. Ona će biti sve bitnija svaki dan, jer sve projekcije ukazuju na još veći procenat autizma među decom u budućnosti. Mnogo više o svemu ovome možete saznati na našem sajtu, www.naukatizam.org, gde smo na ta i mnoga druga pitanja odgovorili još šire i dublje.

Tatjana Peškir je mama ćerke sa autizmom. Već 8 godina, koliko je prošlo od Izabeline preliminarne dijagnoze, nosi se sa svim izazovima koji dolaze uz spektar. Volela bi da drugima sve to bude lakše, i zato se angažuje da pospeši edukaciju medicinske profesije što se tiče autizma. Raduje se da omogući pristup dece i roditelja u regionu edukativnim aplikacijama i modernim tehnologijama, koje trenutno postoje samo na stranim jezicima.

Suosnivač je i predstavnik udruženja nAUkaTIZAM za područje Srbije.