Aktuelno, dijagnoze autizam ili OKP ili disharmonični razvoj se donose kroz posmatranje pogođene osobe. Takođe, u pitanju su često široki dijagnostički kriterijumi, gde dve osobe sa vrlo različitim poteškoćama mogu imati istu dijagnozu. Aktuelno, nauka teži da ustanovi biomarkere, gde bismo na osnovu snimaka ili analiza mogli da dijagnostikujemo preciznije šta je ono što nekoga muči. Još jedan korak na ovom putu je napravljen.
Originalni tekst: https://www.psychologytoday.com/us/blog/inspectrum/202205/new-research-may-change-how-we-think-about-the-autism-spectrum
Novo istraživanje može promeniti način na koji gladamo spektar autizma
Ključni govor na INSAR (Međunarodno udruženje za istraživanje autizma) konferenciji sugeriše da su razlike u mozgu u korelaciji sa kognicijom, a ne sa dijagnozom.
Ključne tačke
- Dr Evdokia Anagnostou je predstavila rezultate neuroimaging studia na godišnjem sastanku Međunarodnog društva za istraživanje autizma 2022.
- Treba napomenuti da su razlike u mozgu grupisane duž dimenzija kognicije i hiperaktivnosti, a ne dijagnoze.
- Ovi nalazi sugerišu da treba da preispitamo kako klasifikujemo neurodivergenciju.
Dečji neurolog sa Univerziteta u Torontu, Evdokia Anagnosto, iznanadila je u svom glavnom izlaganju u subotu na godišnjem sastanku Međunarodnog društva za istraživanje autizma (INSAR) u Ostinu u Teksasu, što bi moglo da dovede u pitanje validnost dijagnoze poremećaja autističnog spektra (ASD).
Šta nam skeniranje mozga govori o poremećaju autističnog spektra
Anagnostou i njene kolege su nameravale da koriste neuroimaging da identifikuju razlike u mozgu koje su jedinstvene za ASD, u poređenju sa drugim neurorazvojnim razlikama kao što su ADHD, OKP i intelektualni invaliditet. Otkrili su da su razlike u mozgu grupisane u različite grupe – ali ne na osnovu dijagnoze. U stvari, skeniranje mozga nije moglo da razlikuje decu kojoj je dijagnostikovan ASD od onih kojima je dijagnostikovan ADHD ili OKP.
“Dr Anagnostu je predstavila podatke iz više radova koji su obuhvatili preko 3.500 dece“, objasnila mi je Dr Alycia Halladey, glavni naučni referent u Fondaciji za istraživanje o autizmu. „Ove studije su sagledale višestruke strukturne i funkcionalne karakteristike mozga – uključujući kortikalnu girifikaciju (način na koji se mozak savija u korteksu), povezanost različitih regiona mozga i debljinu kortikalne oblasti – i nisu pronašle razlike na osnovu dijagnoze. ”
Grupacije su se pojavile, ali su bile na osnovu potpuno različitih kriterijuma . Halladay je dodao: “Sami mozgovi su bili sličniji na osnovu kognitivnih sposobnosti, hiperaktivnosti i adaptivnog ponašanja.”; Drugim rečima, mozak dece sa blažim oblikom autizma je mnogo više ličio na mozak dece sa ADHD-om nego što je bio sličan mozgu dece sa teškim autizmom.
Validnost dijagnoze spektra autizma može biti doveden u pitanje
Ukoliko se prošire, ovi nalazi bi mogli imati ogromne posledice na naš trenutni dijagnostički okvir. Tokom perioda pitanja i odgovora nakon njenog govora, Anagnostou je opisala dvoje dece koja su imala dijagnozu autizma; jedan je bio veoma blago pogođen, dok je drugi imao tako poremećeno ponašanje da „čak i njihov vozač autobusa zna“ da je autističan. „Da li bi ova deca trebalo da imaju istu dijagnozu?“ upitala je.
Trenutno to rade – ali postoji rastuće nezadovoljstvo među mnogim zainteresovanim stranama u zajednici sa autizmom zbog uvođenja sveobuhvatne dijagnoze ASD od strane Američkog psihijatrijskog udruženja u reviziji Dijagnostičkog i statističkog priručnika (DSM-5) iz 2013. uže definisane kategorije, uključujući Aspergerov sindrom, pervazivni razvojni poremećaj koji nije drugačije naznačen (PDD-NOS) i dezintegrativni poremećaj u detinjstvu.
Godine 2021, Lancet komisija – grupa od 32 istraživača, kliničara, pojedinaca sa autizmom i članova porodice – pozvala je na stvaranje nove kategorije, „duboki autizam“, koja bi izdvojila one osobe sa autizmom koje takođe pate od kognitivnih i jezičkih oštećenja i zahtevaju danonoćni nadzor. „Podaci do kojih je došao Anagnostou se lepo slažu sa predlogom Lancet komisije“, primetio je Halladey. „Oni pružaju biološke dokaze za kategoriju koja je prvobitno definisana isključivo spoljnim kriterijumima.
U najmanju ruku, pravo pitanje je da li ovaj rad zahteva još radikalnije preispitivanje naše klasifikacije neurorazvojnih razlika. Ako su, kao što pokazuju Anagnostouovi podaci, kognicija i hiperaktivnost mnogo više povezani sa razlikama u mozgu od varijabli poput socijalnog deficita koji se smatraju osnovnim simptomima autizma, onda je možda vreme da odbacimo naš trenutni model i uvedemo nove dijagnoze zasnovane na ovim istaknutijim dimenzijama. Usklađivanje našeg dijagnostičkog sistema sa osnovnom biologijom je prvi korak u razvoju ciljanih intervencija za neke od najneuhvatljivijih i najopasnijih ponašanja koje ispoljavaju osobe sa smetnjama u razvoju, kao što su agresija, bežanje, samopovređivanje i pika (prinuda da se jedu nejestivi predmeti).
Kao što je Anagnostu otvorila svoj govor: „Priroda ne čita DSM”. Ali, kako naše razumevanje mozga napreduje, zar DSM ne bi trebalo da odražava ove podele u prirodi?
