Poštovani Dr Pašiću, za početak, moramo da se zahvalimo u ime svih naših članova i medicinskih stručnjaka, što se kako predavali, tako i slušali druge stručnjake na našoj konferenciji SEECA, juna ove godine u Beogradu. Kakvi su Vaši utisci sa konferencije?
Dr Srđan Pašić: Bilo je lepo i korisno čuti neke nove informacije i podsticaje na razmišljanje od stručnjaka iz svih krajeva sveta. Pre svega mi je drago da smo imali prilike da čujemo odlična predavanja i diskusiju Dr Miroslava Kovačevića i Dr Kikija Changa iz Amerike, koji su obojica vrsni stručnjaci sa mnogo iskustva iz oblasti poremećaja PANDAS/PANS. Ovaj poremećaj lečimo tek tri godine na Institutu za majku i dete N.Beograd, Srbija i naša rana iskustva su preliminarna što je i rečeno na SECCA predavanju.
Znamo da rado sarađujete sa stranim stručnjacima, da li imate neku konkretnu saradnju i u oblasti PANS?
Dr Srđan Pašić: U pitanju su poremećaji koji imaju elemente neurologije, imunologije i psihijatrije. Stoga se trenutno još uvek oslanjamo na pomoć Dr Kovačevića i Dr Čanga kad je u pitanju sama dijagnoza, posebno za PANDAS sindrom (ili PANS) uzrokovan neuroinflamacijom. Dijagnozu PANS postavljamo i kad vidimo jasne dokaze neuroinflamacije, kao što je promena na bazalnim ganglijama na CT snimku, pozitivna Cunningham skala, procena barijere krv/mozak, i seroloških analiza.
Aktivno radimo na saradnji sa drugim stručnjacima u zemlji, iz oblasti neurologije i psihijatrije, da bismo mogli kvalitetnije da dijagnostikujemo pacijente u našoj zemlji, ali smo zasad ograničeni na prethodno spomenute indikacije i navedene dijagnostičke kriterijume.
Šta u praksi primenjujete od terapije, i da li tu postoje neka ograničenja?
Dr Srđan Pašić: Problem koji se ne tiče samo našeg regiona, već je globalan, je nestašica intravenskog imunoglobulina (infuzije). U pitanju je proizvod koji se pravi od donirane krvi. Pored toga što je smanjena količina nabavke imunoglobulina tokom pandemije, povećana je potrošnja. Čak i kada Institut, ili bilo koja druga ustanova, ima dovoljne količine na lageru aktuelno, nestašica uvek vreba. Takođe postoje deca koja su životno ugrožena od infekcija ako ove terapije nema i ta deca su prioritet. Iz navedenih razloga, obazrivo ćemo davati uglavom umerene doze, a ako situacija dozvoli proceniti primenu ponavljanih doza ili većih doza koje se daju jednokratno. Naravno, i pomoću drugih terapijskih modaliteta uobičajenim za PANS ćemo pomagati pacijentima.
Na konferenciji smo mogli dosta čuti i o neuroimunološkim aspektima autizma. Kakvo je Vaše viđenje tu?
Dr Srđan Pašić: Bila su stvarno interesantna predavanja, sa odličnim diskusijama. Zasad, deluje da su rešenja o kojima je pričano sadrže dosta off-label terapije, dakle prepisivanje lekova registrovanih za druge svrhe. Off-label prepisivanje nije nužno loše, štaviše ima mnoštvo dobrih primera, ali nismo u mogućnosti da ponudimo to unutar Instituta za majku i dete iz višestrukih razloga.
