U okviru Treće Balkanske Pedijatrijske Škole, sreli smo Dr Stevanovića iz Klinike „Dr Subotić“. Iskoristili smo tu priliku da ga pitamo kako on vidi nova saznanja u ovoj oblasti.
Dr sci. med Dejan Stevanović, Naučni saradnik
Dečiji psihijatar, specijalista za neuropsihologiju
Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, Beograd Srbija
https://www.researchgate.net/profile/Dejan-Stevanovic-3
http://www.icmhsg.org/
Od novih naučnih saznanja iz oblasti poremećaja iz spektra autizma (PSA) poslednjih desetak godina, šta biste istakli kao posebno značajno?
Za mene kao naučnika, značajni napredak je postignut u razumevanju neurobioloških i neurofizioloških osnova PSA. Na primer, pokazano je da promene u broju i gustini moždanih ćelija u pojedinim regionima, drugačija povezanost neurona mozga u odnosu na tipičnu decu i ljude, ali i ostale ćelije mozga pored neurona su u osnovi abnormalnosti kod PSA 1, 2 . Posebno mi je bilo zanimljivo istraživanje koje je pre par godina pokazalo da postoji izmenjen auditivni odgovor moždanog stabla kod novorođenčadi koja su kasnije u periodu detinjstva dijagnostikovani sa PSA 3 , a što može da ima značaj za rano prepoznavanje poremećaja korišćenjem jednostavnog testa za skrining sluha. Ono što je poražavajuće je i dalje vrlo mali broj kliničkih studija koje ispituju lekove u ovoj populaciji, a koji su namenjeni specifičnim simptomima.
Već duže vremena se bavite sa PSA u okviru svoje profesije. Da li stičete utisak da bi multidisciplinarni pristup više grana medicine ovom poremećaju bio koristan za Vaše pacijente?
Definitivno! Za mene kao dečjeg psihijatra, vrlo je važan multimodalni multidisciplinarni pristup lečenju PSA. Šta to znači? PSA je zapravo super-spektar koga čini više različitih spekatara poremećaja poteškoća. Takođe, to je vrlo heterogen poremećaj u pogledu ispoljenosti simptoma, pridurženih poteškoća, odgovora na lečenje i ostalih ishoda. Dakle, spektrumi i spektru. S toga, treba da postoji holistički pristup svakom detetu ili osobi sa PSA u pružanju raznih usluga od strane različitih profesionalaca, na primer u domenu habilitacije, edukacije, psihoterapije, primene lekova, ali i somatske medicine, koje su personalizovane, usmerene na potrebe tog deteta/osobe i te porodice, ali i ekonomski isplative. Jedino pristupom sa više strana se može obezbediti adekvatno lečenje i uključivanje ove dece i osoba u naše društvo.
Jedno od stanja koje pogadja i osobe sa PSA je PANS/PANDAS sindrom. Da li ste imali prilike da se sretnete sa ovim problemom u svojoj praksi?
Iako postoji duga tradicija dijagnostikovanja neuropsihijatrijskih poremećaja povezanih sa autoimunimporemećajima, pa i streptokoknom infekcijom – PANDAS, pedijatrijski neuropsihijatrijski sindrom akutnog početka (PANS) je relativno nov dijagnostički entitet. Ja se sa ovim poremećajima srećem vrlo retko i to onda kada postoje potrebe da se leče pridruženi psihijatrijski simptomi kod dece koja se leče u pedijatrijskim ustanovama, a imaju PANDAS ili neki drugi poremećaj iz spektra autoimunog zapaljenja mozga. Po mom saznanju prepoznavanje i lečenjeg ovog poremećaja je u našoj sredini u povoju. Ja nisam video, a ni moje bliske kolege, do sada dete koja ima PSA i PANS/PANDAS.
Nedavno ste posetili Treću Balkansku pedijatrijsku školu u Skopju. Jedno celo prepodne je bilo posvećeno temi novih pristupa PSA i PANS/PANDAS sindromima. Šta Vam je najviše zaokupilo pažnju?
Vraćajući se na prvo pitanje, značajni napredak je po meni postignut i u razumevanju imunoloških promena kod PSA 4 . Upravo ovo mi je i privuklo pažnju, to jest izlaganje Marije Mitevske iz Skopja koja je pokazala rezultate o značajnoj izmenjenosti pojedinih biohemijskih i imunoloških parametara kod dece sa PSA u Severnoj Makedoniji; na primer IL-1, IL-6, IL-8, koji su već pokazani i u prethodnim studijama. Smatram da imamo premalo istraživanja koja dolaze iz različitih delova sveta o PSA i da se uglavnom oslanjamo na nalaze istraživanja iz zapadnog sveta, tako se nadam da će ovi rezulati koleginice i biti uskoro publikovani.
Reference
1. Varghese M. et al. (2017). Acta Neuropathol. 134, 537-566; 2. Hutsler J.J. and Zhang H. (2010) Brain Res. 1309, 83-94; 3. Miron O et al. (2021). Autism research, 14(1), 46-52; 4. Masi A et al. (2015). Mol Psychiatry 20:440–446
