Preuzeto: blic.rs
U okviru konferencije SEECA koja se održava od 2. do 4. juna u Beogradu, naši stručnjaci iz regiona imaće prilike da im znanja iz bogate prakse prenese i dr Kiril Sljapnikov iz Moskve.
Odlikuje ga pre svega činjenica da je završio dve specijalizacije, specijalizaciju iz neurologije na Moskovskom državnom medicinsko-stomatološkom univerzitetu (MDMSU), a zatim i specijalizaciju iz imunologije na Univerzitetu Narodnog Prijateljstva Rusije (UNPR). Njegove istraživačke aktivnosti uključuju kliničke aspekte sindroma hroničnog umora i fibriomalgije, autoimunih bolesti nervnog sistema i neuroinfekcija. Osnivač je i direktor privatne klinike „Ehinacea“ u Moskvi, gde poseban naglasak stavlja na edukaciju mlađih kolega kroz razmenu informacija o pacijentima.
Velika konferencija o autizmu u Beogradu
Udruženje Naukatizam su formirali roditelji dece sa dijagnozom autizma iz regiona – Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Mnogi od članova udruženja su, sticajem okolnosti, imali priliku da vode decu kod najeminentnijih stručnjaka, ili učestvuju u studijama renomiranih univerzitetskih centara. Da bi omogućili bolje sutra za decu iz regiona sa sličnim problemima, uložili su napor i organizovali konferenciju SEECA, koja će se od 2. do 4. juna odvijati u Beogradu.
Konferencija koju je podržao i “Blic” je prilika da lekari iz regiona čuju od eminentnih stručnjaka iz Amerike, Poljske, Italije, Francuske, Rusije, Ukrajine, kao i zemalja iz regiona, o najnovijim saznanjima koja mogu pomoći deci sa dijagnozom autizma. O svemu tome nedavno smo pričali i sa Tatjanom Peškir, predstavnikom udruženja „Naukatizam“ za Srbiju, a na ovom linku pročitajte sve o predstojćoj konferenciji.
“Autizam je samo vrh ledenog brega”
U svojoj praksi dr Kiril Sljapnikov viđa mnogo pacijenata sa dijagnozom autizma, a za “Blic” je govorio o različitim osnovnim zdravstvenim problemima dece koju vidi, uprkos tome što imaju istu dijagnozu.
– Manifestacije autizma su opšte poznate. Ali tek u poslednjih 15-20 godina postalo je jasno da je autizam samo vrh ledenog brega, skup kliničkih manifestacija. A ove kliničke manifestacije su uzrokovane kombinacijom genetske predispozicije i niza “kvarova” u neuroregulaciji, imunitetu i metabolizmu. Ovi isti „kvarovi” takođe izazivaju druge kliničke manifestacije, koje takođe podržavaju i pogoršavaju autizam. Pacijenti sa autizmom nikako nisu isti, ali često imaju jedan ili više komorbiditeta sa iste liste – kazao je dr Sljapnikov.
A evo i liste koju je dao: urođena imunodeficijencija i hronične infekcije, gastroenterokolitis i malapsorpcija, alergije, celijakija, autoimune bolesti, abnormalne reakcije na lekove, mitohondrijalna disfunkcija sa višestrukim poremećajima organa.
Individualan pristup svakom pacijentu
Dr Sljapnikov svakom pacijentu pristupa veoma individualno i bez predrasuda, a upravo takav pristup ima određene prednosti za decu sa dijagnozom autizma, budući da, kako kaže, kliničke smernice donekle zaostaju za mogućnostima koje nam pruža savremena nauka.
– Kliničke smernice zasnovane na velikim statističkim uzorcima su zaista izuzetno korisne. Ali u slučaju autizma, kliničke smernice donekle zaostaju za mogućnostima koje nam pruža savremena nauka. Moramo delovati u interesu naših pacijenata, pronaći nove mogućnosti za prevenciju i lečenje autizma i redovno ažurirati smernice. Moj san je da za nekoliko godina bude svuda dostupan istinski moderan tretman za decu sa ASD. U međuvremenu, ostaje da se radi sa svakim pacijentom sa ASD pojedinačno, akumulira iskustvo i podeli ga sa kolegama. Tako korak po korak dolazimo do uspešnog standardizovanog lečenja ASD – objašnjava.
Kako dodaje, on koristi sve dijagnostičke metode koje mogu pomoći u lečenju ukoliko su adekvatne stanju pacijenta.
– Centralni nervni sistem pacijenata sa ASD je veoma osetljiv na metaboličke poremećaje, intoksikacije i inflamatornu signalizaciju. Moj posao je da pronađem sve što podržava neuroinflamaciju i disfunkciju CNS-a , a zatim da to lečim. Koristim sve dijagnostičke metode koje mogu pomoći u lečenju, ako su adekvatne stanju pacijenta. Ovo je velika laboratorijska dijagnostika, magnetna rezonanca, endoskopija, EEG itd – kaže dr Sljapnikov.
“Nisu svi pacijenti sa ASD-om u stanju da prijave bol”
Ističe da mnogo informacija o pacijentu dobija i fizikalnim pregledom.
– Na primer, hronični bol može biti iritant koji izaziva agresiju i samoagresiju. Nisu svi pacijenti sa ASD-om u stanju da prijave bol, a tek na fizičkom pregledu moguće je shvatiti da u stvari pacijent pati od bola. Često je to generalizovani mišićno-skeletni bol ili bolan bol u crevima, glavobolja. Lečenje se zasniva na nalazima dijagnostike. To su antiinflamatorna terapijska sredstva, antiinfektivni lekovi, metabolički protektori, korektori ponašanja i ekscitabilnosti, ako je potrebno – objašnjava.
Njegova preporuka je da se sa lečenjem krene od trenutka prve regresije viših kortikalnih funkcija i veština, jer kako kaže, što pre se regresija zaustavi, to će biti manje manje razaranja u centralnom nervnom sistemu.
Kada treba da se počne sa lečenjem?
– Preporučujem da se počne sa lečenjem od trenutka prve regresije viših kortikalnih funkcija i veština. Ovo se obično dešava u pratnji sa nekim sistemskim upalnim procesom, a antiinflamatorna terapija pomaže da se „prekine“ regresija. Što je ranije regresija zaustavljena, to je manje razaranja u centralnom nervnom sistemu. Potom, potrebno je podržati sposobnost pacijenata sa ASD da se razvijaju i uče. To je kontrola razdražljivosti, noćnog sna, anksioznosti, agresije, neuroinflamacije, metaboličkih poremećaja itd. Ova podrška se ne može zaustaviti, inače je moguća regresija – kaže dr Sljapnikov.
Ukazuje na to da je neophodno zajedno koristiti medicinske metode i habilitaciju. Medicinski tretman nije u stanju da zameni pedagoške i psihološke razvojne tehnike, ali medicinski tretman značajno povećava njihovu efikasnost.
“Ponekad dobijamo neverovatne rezultate čak i sa teškim autizmom”
– Ne možemo da pravimo nikakvu prognozu, posebno kod neverbalne dece sa teškim zaostatkom u razvoju. Ali možemo učiniti najbolje što možemo. Ponekad dobijamo neverovatne rezultate čak i sa teškim autizmom. Ponekad je efekat suptilan. Naš zadatak je da analiziramo neuspehe, izvučemo zaključke i poboljšamo pristupe lečenju. Podseća me na penjanje na vrh planine: penjanje na stene, pa penjanje preko pukotina glečera, padanje nekoliko puta i višenje o sigurnosnom užetu, prolazak kroz snežne padavine i orkanski vetar, pa tek onda doći do topa. Staza penjača je uvek puna strašnih i teških mesta na koja želite da se vratite – kazao je dr Kiril Sljapnikov.
Dvostruka klinička specijalnost, koju inače ima dr Sljapnikov, mu omogućava slobodniji rad u oblasti „neuroinflamologije”.
– U patogenezi autizma, neuroinflamacije i, uopšte, interakcije između nervnog i imunog sistema zauzimaju veliko mesto. Dvostruka klinička specijalnost omogućava mi slobodniji rad u oblasti „neuroinflamologije”. Ovo je i rad sa pacijentima sa hroničnim umorom, fibromialgijom, mentalnim poremećajima, hroničnim bolom u karlici, encefalomijelitisom, polineuritisom, imunološkom neplodnošću itd – navodi.
Patolog postavlja najtačniju dijagnozu
Dodaje da je bio impresioniran proučavanjem tima patologa koji su vizuelizovali zapaljenske promene u području krvno-moždane barijere kod pacijenata sa ASD.
Postoji tako tužna medicinska šala: patolog postavlja najtačniju dijagnozu. Bio sam impresioniran proučavanjem tima patologa koji su vizuelizovali zapaljenske promene u području krvno-moždane barijere kod pacijenata sa ASD. To je rad tima sa Harvarda koji predvodi profesor Matthew Anderson, iz 2019. godine.
Doktor Kiril Sljapnikov sanja o danu kada će autizam postati retkost, što kako kaže, sada svakako nije.
– Moramo naučiti da predvidimo i sprečimo rizik od autizma pre i tokom trudnoće. Radim sa imunološkom neplodnošću i pobačajem i vidim potencijal u reproduktivnoj imunologiji za prevenciju autizma. Takođe treba da napravimo alate za dijagnostikovanje pretkliničkog autizma kod dece prve godine života, razvijemo prevenciju i lečenje regresije – zaključuje dr Sljapnikov.
